Palačinke sa bobičastim voćem i orašastim plodovima

Za sezonski ugođaj birajte jesenje začine, poput onog za medenjake ili tzv. pumpkin spice, a uvek možete dodati cimet, vanilu…uz topli šolju kafe ili omiljenog čaja.

Mogu li da vam dosade? 

Na desetine različitih recepata, varijanti za smesu, fil, preliv, voćni ili čokoladni, sa ili bez dodatog šećera…čini se toliko ih je da ne postoji bolji odgovor od - nikada.

Zbog toga je ovo samo jedan od predloga, a vi ga možete modifikovati prema svojoj želji i potrebama. Kako god, nećete ih ‘pokvatiti’ niti će izgubiti na ukusu, samo ćete ih pa recimo…‘personalizovati’. Dobro je i što se pri tome s vama može zabaviti još koji par malih ruku i nedeljna jutro već počinje zanimljivije. Da li zbog nereda ili igranja sa receptom, javite kad saznate. Takođe, ako ste od ljudi koji ne mogu da doručkuju ubrzo nakon ustajanja, lako ćete ih poneti na posao, predavanja…Ipak gledajte da obrok bude bar sat do dva nakon buđenja, po mogućstvu bez dodatnog ometanja, poput telefona, TV-a, društvenih mreža. Kada god je moguće, odlučite da je to vaše vreme i pojedite ga u miru. Razumljivo je da to neće biti izvodljivo uvek, u zavisnosti od dnevnog rasporeda, obaveza i sl. Zato i sasvim mali pomak ka tom cilju može da bude veoma dragocen čak iako nije redovan. Kako bi svi sastojci ostali sveži možete nabaviti jednu od manjih torbi za ručak koje održavaju temperaturu i u njima poneti obrok, užinu i uz to ne zaboravite na bocu obične vode.

Pri izboru sastojaka za ovaj recept, ukoliko vam prija i dozvoljava vam zdravstveno stanje, dajte prednost integralnom brašnu ili za početak pokušajte da ga mešate sa belim brašnom. Što se tiče odgovarajuće teksture smese, pšenično i speltino brašno je za to znatno zahvalnijie. Ipak, speltino brašno može imati malu gorčinu u ukusu koja će nekome smetati. Moguće je samleti i ovsene pahuljice pri čemu takođe dobijate savršeno brašno za testo za palačinke. Naime, u integralnim brašnima preostaju vlakna čiji je unos naročito važan za redovno pražnjenje creva, doprinose održanju stabilnog šećera u krvi, a takođe imaju ulogu u održanju zdravlja creva. Vlakna su važna i za vezivanje viška holesterola, potom njegovo izbacivanje stolicom što ostavlja manju mogućnost za povišeni nivo. Kod postojanja insulinske rezistencije i dijabetesa vlakna imaju posebno mesto u ishrani, kao i kod dislipidemije.

Ipak, ni sa dobrim stvarima ne treba preterivati, te ukoliko niste navikli na veći unos vlakana moguće je da ćete osetiti tegobe u vidu nadimanja, gasova pa čak i bolova u stomaku. Zbog toga sa vlaknima krenite postepeno i jednostavno ‘učite’ svoja creva na njih. Takođe ukoliko iz zdravstvenih razloga poput pojedinih stanja i/ ili oboljenja digestivnog sistema niste u mogućnosti da podneste namirnice sa više vlakana posavetujte se sa svojim zdravstvenim timom i prilagodite svoje obroke.

Kada se odlučujete za voće imajte na umu da bobičasto ima znatan udeo vlakana, baš kao i za zdravlje dragocenih antioksidansa. Možete mešati nekoliko vrsta voća kako biste izvukli što više benefita u samo jednom obroku. Sasvim je uobičajeno prilagođavati se sezoni, ali i zamrznuto voće je poželjno i adekvatno u nutritivnom smislu.

Jezgrasto voće je odličan izvor korisnih masti, prevashodno nezasićenim masnih kiselina ali ne treba preterivati sa količinama zbog veće energetske gustine tj. kalorijske vrednosti. Međutim, to ne bi trebao da bude razlog da orašaste plodove ne uvrstimo u svakodnevnu ishranu jer nutritivno imaju višestruke benefite.

Ako želite da smanjite unos zasićenih masnoća, birajte grčki jogurt sa manjim sadržajem masti, ali kod zdravih osoba to uglavnom ne mora da bude 0%. Ovakvi jogurti se često mogu naći u prodavnicama u više varijanti pa je 2%mm jedan od mogućih dobrih izbora, znatno su kremastije strukture i prijatnijeg ukusa, prvenstveno manje kiselog. Odlični su u receptima za zdravije opcije deserta. Dobro je znati da se pravi grčki jogurt proizvodi po tradicionalnoj recepturi, od mleka i kulture za dobijanje kiselo-mlečnog proizvoda uz proces ceđenja kada postaje gust i kremast bez dodataka npr. proteinskih prahova, dodataka za zgušnjavanje i sl. U proseku, na 100gr obično sadrži oko 10gr proteina. Sličan njemu je i skyr, koji je zapravo varijanta islandskog mlečnog proizvoda, često sa 0% masti i ponekad sa još nešto većim sadržajem proteina.

Učini li vam se ovaj obrok nedovoljno sladak, imajte na umu da je to ipak doručak i dajte mu nekoliko šansi pre nego što ga zasladite. Ponekad je potrebno vreme da se naviknemo na manje intenzivan ukus, u poređenju sa slatkišima i kolačima naročito ako smo ih često uobičajeno konzumirali u većoj količini. Sa druge strane, kada poželite desert i to vam zdravstveno stanje dozvoljava, uživajte u slatkim palačinkama i nedevu po svojoj volji, u adekvatnoj meri.

RECEPT

Sastojci:

Za smesu za palačinke:
* 1 jaje
* 40gr brašna (npr. integralnog pšeničnog/speltinog/od mlevenih ovsenih pahuljica…po želji)
* 1/2 banane
* Prstohvat praška za pecivo
* Cimet, ekstrakt vanile

1 kk maslinovog ulja/putera (za pečenje)

Izgnječiti bananu i u to dodati ostale sastojke i izmešati. Peći u tiganju ili aparatu za vafle, premazanom uljem.

Za dodatak:
* 100-150gr grčkog jogurta (u koji se može iscediti malo soka od limuna)
* 100gr bobičastog voća (borovnica, malina, jagoda)
* 10gr seckanog jezgrastog voća (oraha/lešnika/badema)

Kada su palačinke ispečene, preko dodati jogurt, zatim bobičasto voće i posuti seckanim orašastim plodovima.

*Veličinu porcije prilagoditi individualnim potrebama.